Danas: plan Ziđina za 126 kvadratnih kilometara predviđa i mogućnost raseljavanja

Dnevni list Danas objavio je 24. jula 2026. analizu Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, koji je bio na ranom javnom uvidu do 3. avgusta. Plan obuhvata oko 126 kvadratnih kilometara na teritorijama Bora i Zaječara i projektuje razvoj rudarskog basena do 2050. godine.

Predviđa se povezivanje rudnika „Čukaru Peki - Donje ležište“, budućeg rudnika „Malka Golaja“ i potpuno nove topionice kapaciteta do 400.000 tona anodnog i katodnog bakra godišnje, uz rezervisan prostor za još 450.000 tona. Plan ostavlja i mogućnost preseljenja stanovništva iz pojedinih zona, kao i izmeštanja državnog puta Bor-Zaječar i dela elektroenergetske infrastrukture, ako podzemna eksploatacija ugrozi njihovu bezbednost.

Iz Ziđina za Danas navode da je reč o početnoj planskoj fazi, da to nije konačna investiciona odluka ni dozvola za pojedinačne projekte, i da tehnički parametri, obim investicija i dinamika realizacije još nisu definisani. O preseljenju, kažu, ne postoje podaci ni odluke, pa samim tim ni model obeštećenja. Konačna lokacija nove topionice nije određena; u elaboratu stoji samo da je „potencijalno na teritoriji grada Bora“.

Aktivista iz Zaječara Martin Stanojević u tekstu upozorava da se od građana traži da se izjasne o planu čije ključne elemente ni sam obrađivač još nije definisao: lokaciju topionice, zonu sleganja i urušavanja tla od koje zavisi ko se iseljava, vodni bilans i finansijske garancije za sanaciju. Strateška procena uticaja na životnu sredinu u ovoj fazi se ne radi, što dokument izričito navodi, a u zoni neposrednog uticaja nova gradnja je zabranjena, dozvoljeno je samo održavanje postojećih objekata „do preseljenja“.

Viši naučni saradnik PMF-a u Nišu i aktivista Eko Istoka Miloš Popović ukazuje da se istražni radovi već sele ka jugu, na Lenovac i Lasovo, te da se za potrebe rudnika planira zahvatanje preko 800 litara vode u sekundi iz Crnog Timoka, što je tokom leta polovina toka cele reke. Donja zona Čukaru Pekija eksploatisala bi se metodom koja urušava površinu i stvara krater, a jalovina bi završila u dolini Kriveljske reke, kod sela Oštrelj u kome živi blizu 700 ljudi.

Ceo tekst Vojislava Stojsavljevića objavljen je u Danasu.