Zaječar · Timočka krajina · 2026
Rudnik na manje od 10 kilometara od centra Zaječara.
Država pokreće zajednički prostorni plan za rudarsko-metalurški megakompleks Čukaru Peki i novo ležište bakra i zlata Malka Golaja. Ono što se godinama događa vazduhu, zemlji i vodi oko Bora, sada kuca na vrata Zaječara.
Izvor: Agencija za prostorno planiranje i urbanizam RS · rani javni uvid u nacrt prostornog plana · jul 2026.
↑ Bor · topionica
Dva rudnika se spajaju u jedan megakompleks.
Ranija odluka važila je samo za donju zonu Čukaru Pekija. Nova odluka briše tu granicu i u jedinstven plan širenja uvlači ceo kompleks: još neotvoreno ležište Malka Golaja, potpuno novu topionicu (do 850.000 t bakra godišnje) i jalovište od 1.900 ha.
Čukaru Peki
Već aktivan rudnik bakra i zlata. U oktobru 2023. podnet je zahtev u postupku procene uticaja na životnu sredinu za eksploataciju donje zone, u kojoj se procenjuje 16 miliona tona bakra i 333 tone zlata. Po Zijinovom godišnjem izveštaju za 2025, gornjoj zoni preostaje 15 godina eksploatacije, a donja zona je planirana na čak 66 godina.
Malka Golaja
Novo ležište bakra i zlata čije je otkriće objavljeno u martu 2025, na samo 7 km jugoistočno od Čukaru Pekija, na teritoriji Zaječara (KO Zvezdan), između Metovnice i Nikoličeva. Plan predviđa odlagalište piritnog koncentrata, materijala koji stvara kiselu rudničku drenažu, u slivu Velikog Timoka. Koliko bi eksploatacija trajala, još se ne zna.
Ko stoji iza projekta
Sredstva za stratešku procenu obezbeđuje Serbia Zijin Mining, strana kompanija kojoj ide i sav profit.
Plan obuhvata katastarske opštine:
Granica zagađenja pomera se ka jugu.
Malka Golaja je samo 7 km jugoistočno od Čukaru Pekija, a to znači da se eksploatacija primiče na manje od 10 kmod prvih kuća Zaječara.
Karta je ilustrativnog karaktera. Punu mapu možete pogledati ovde.
Zagađenje ne poznaje granicu katastarske opštine. Ono što izađe iz jalovišta, flotacije i topionice, nosi vetar i voda.
Ovo nisu nagađanja. Ovo je izmereno.
Svi podaci ispod potiču iz zvaničnog Zahteva za stratešku procenu, istog dokumenta kojim se pokreće širenje. Brojke su iz 2023. i 2024. godine, sa mernih mesta oko Bora i Čukaru Pekija.
Vazduh
Izvor: Zahtev, str. 29–32arsen je prekoračio graničnu i tolerantnu vrednost tokom 2024.
Zemljište
Izvor: Zahtev, str. 21–22uzoraka sa bakrom i vanadijumom iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija.
Površinske vode
Izvor: Zahtev, str. 23–24parametara nije usaglašeno sa II klasom kvaliteta voda (2024).
Podzemne vode
Izvor: Zahtev, str. 25–26teških metala iznad granica za vodu za piće: bakar, arsen, nikl, kadmijum i organske materije.
MDK = maksimalno dozvoljena koncentracija. Vrednosti iznad remedijacionih granica po propisima Srbije povlače zakonsku obavezu sanacije zemljišta. Ovo je stanje preplaniranog širenja kapaciteta.
Zaječar nije rudarski grad. To je grad vode, zemlje i fabrika.
Izvori lekovitih voda
Oko Nikoličeva već nestaju izvori lekovitih podzemnih voda. Za rudnik su smetnja, za nas lek i osnova banjskog turizma.
Plodno polje i stočarstvo
Zaječar je grad poljoprivrede i stočarstva, a ne rudnik. Teški metali u zemljištu su nepovratni.
Vazduh koji dišu deca
Topionica obrađuje visoko toksičan koncentrat. Arsen i kadmijum se ne zadržavaju na granici opštine.
Fabrike, a ne jalovišta
Dinamična mala privreda i fabrike srednje veličine: to je istorija Timočke krajine, ne rudarska kolonija.
„Za rudarsku kompaniju podzemne vode su smetnja. Za nas su lek, i uslov za život.“
Iza svake brojke je organ koji otkazuje.
Dokazi pokazuju koji otrovi prelaze granice. Evo šta tačno rade ljudskom telu, i ko je najugroženiji. Svaki podatak je iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), IARC i ATSDR.
Arsen
Vazduh · 61× iznad granice (2024)IARC grupa 1 · dokazani kancerogenDugotrajno udisanje i unošenje arsena izaziva rak pluća, mokraćne bešike i kože, a vezuje se i za rak bubrega i jetre. Pre raka se na koži javljaju zadebljanja na dlanovima i tabanima i promene boje kože. Hronična izloženost diže rizik od bolesti srca i šećerne bolesti.
NAJUGROŽENIJINajteže pogađa decu i bebe u stomaku: izloženost u trudnoći i ranom detinjstvu remeti razvoj mozga, pamćenje i inteligenciju.
Kadmijum
Vazduh · 44× iznad ciljne vrednosti (2024)IARC grupa 1 · dokazani kancerogenKadmijum se taloži u bubrezima i ostaje decenijama: godinama oštećuje bubrege i razgrađuje kosti, što vodi u osteoporozu i prelome. Udisanje izaziva rak pluća, a povezuje se i sa rakom bubrega i prostate.
NAJUGROŽENIJINajugroženije su starije osobe i žene posle menopauze (lomljivost kostiju), kao i pušači, kojima se izloženost sabira.
Olovo
Vazduh · 1,068 µg/m³, iznad godišnje granice (2024)IARC grupa 2A · verovatno kancerogenZa olovo ne postoji bezbedna doza. Kod dece trajno oštećuje razvoj mozga: snižava inteligenciju (IQ), skraćuje pažnju i menja ponašanje, a ta šteta je nepovratna. Kod odraslih diže krvni pritisak i oštećuje srce i bubrege.
NAJUGROŽENIJIDeca upijaju 4–5 puta više olova od odraslih. U trudnoći olovo iz majčinih kostiju prelazi na bebu i izaziva pobačaj, prevremeni porođaj i malu porođajnu težinu.
PM10 čestice
Vazduh · 26× iznad granice (2024)IARC grupa 1 · zagađenje vazduha izaziva rak plućaSitne čestice prodiru duboko u pluća i ulaze u krvotok. Kratkoročno pogoršavaju astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) i pune bolnice; dugoročno izazivaju rak pluća, srčani i moždani udar i skraćuju životni vek.
NAJUGROŽENIJINajteže pogađaju decu, starije i sve sa srčanim ili plućnim bolestima i astmom.
Metali u vodi i zemljištu
Voda za piće · 5 metala iznad granice; bakar u svim uzorcima zemljištaNikl · IARC grupa 1U podzemnim i površinskim vodama i u zemljištu izmereni su nikl, živa, bakar, cink i drugi metali iznad dozvoljenog. Nikl (dokazani kancerogen, grupa 1) izaziva rak pluća i nosa. Živa se nagomilava u telu i trajno oštećuje nervni sistem i bubrege. Višak bakra iz vode za piće oštećuje jetru i izaziva probleme sa varenjem.
NAJUGROŽENIJITrudnice i mala deca su najugroženiji: živa remeti razvoj mozga ploda, a metali iz vode za piće pogađaju bubrege i jetru.
U Boru je već izmereno ono čega se Zaječar plaši. Studija Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“ (2020, uz podršku UN za životnu sredinu i SZO) utvrdila je značajno veći rizik od obolevanja i umiranja od raka, kod svih malignih tumora osim kožnih, i kod muškaraca i kod žena, uključujući značajno veći rizik od raka pluća. Izvor ↗
Odgovori na ono što se najčešće čuje u Zaječaru.
Oko svakog rudnika niče propaganda. Evo najčešćih tvrdnji, i šta na njih kažu činjenice.
ČUJEMO„Sve je gotovo, dogovoreno, prodato. Ne možemo ništa, to ne može da se spreči.“
ISTINANetačno. Postoje pravni načini da Grad uspori i zaustavi projekat. Ministarstva, agencije i inspekcije imaju još jače mehanizme. Dovoljno je da samo jedna institucija uradi svoj posao.
ČUJEMO„Ljudi sami prodaju zemlju.“
ISTINAPravo na prodaju zemljišta ne daje stranoj kompaniji pravo da na njemu buši, minira i skladišti otpad pun teških metala (arsen, kadmijum, olovo, živa). Tako se uništavaju priroda, plodno zemljište i zdravlje.
ČUJEMO„Zaječar će živnuti, biće para, biće radnih mesta.“
ISTINAA koliko je Bor „živnuo“? Da li liči na grad srećnih i zdravih ljudi? Plate su ništa naspram profita kompanije i naspram izgubljenog zdravlja. Jaka plata, ali i jak rak. Analize krvi zaposlenih u Zijinu to potvrđuju.
ČUJEMO„U Timočkoj Krajini se oduvek rudarilo.“
ISTINAU Boru jeste, ali u Zaječaru se, osim uglja, nije rudarilo. Zaječar nikada nije bio rudarski grad, već grad fabrika, male privrede, poljoprivrede i stočarstva.
ČUJEMO„Srbija živi od rudnika.“
ISTINAOd ovog rudnika živi strana kompanija kojoj ide sav profit (Čukaru Peki je 100% u stranom vlasništvu). Rudna renta je svega 5% prihoda koji kompanija sama prijavljuje: na njihov milion evra, nama ostaje 50.000. Hrvatska naplaćuje 10%, Mađarska i Rumunija 12%.
ČUJEMO„Zijin je ozbiljan svetski investitor, ugledna kompanija.“
ISTINAAmerička carina (CBP) je 16. juna 2026. zabranila uvoz proizvoda Serbia Zijin Copper u SAD zbog prinudnog rada; utvrđeno je šest međunarodnih pokazatelja (ILO). Istog meseca republička šumarska inspekcija naredila je Zijinu obustavu radova na Malka Golaji zbog nelegalnog krčenja 11,49 ha šume kod Zvezdana.
ČUJEMO„U Boru nikad nije bio čist vazduh.“
ISTINATačno, ali sada u vazduhu ima više teških metala nego ikada. Nekada se eksploatisalo kontrolisano i planski. Zijin nekontrolisano diže kapacitete da iznese što više rude za što kraće vreme.
ČUJEMO„Neće to nama da škodi.“
ISTINAU topionici se obrađuje visoko toksičan koncentrat iz inostranstva. Zagađenje ne poznaje granicu katastarske opštine.
ČUJEMO„Neće nam uništiti prirodu.“
ISTINAIzvori lekovitih podzemnih voda oko Zaječara (Nikoličevo) već nestaju. Za rudnik su smetnja, za nas su lek i osnova banjskog turizma. Voda je uslov za život.
ČUJEMO„Biće to zeleno rudarenje.“
ISTINAZeleno rudarenje ne postoji. Svaki rudnik znači jalovišta, flotaciju, ogromne otpadne vode, zagađenje vazduha i nepovratno zagađenje zemljišta, vode i zdravlja. Ne nasedajmo na propagandu.
Najnovije iz kampanje.
Posle Rumunije i Bugarska: 12 organizacija traži da Sofija uđe u proces oko Ziđinovog kompleksa
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija uputilo je 18. avgusta pismo ministarki životne sredine i voda Bugarske, dan pošto je isto zatražilo 28 rumunskih organizacija. Traže status potencijalno pogođene strane i dokumentaciju na bugarskom jeziku.
17. avgusta 2026.Kinesko zlato, rumunska voda: 28 rumunskih organizacija traži od Bukurešta da ne prepusti Dunav
Dvadeset osam rumunskih nevladinih organizacija zatražilo je od svoje ministarke životne sredine da pokrene prekogranične javne konsultacije o Ziđinovom kompleksu „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“. Pismo se poziva na Kijevski protokol i traži da Rumunija dobije status potencijalno pogođene strane.
14. avgusta 2026.Ziđin povukao mašine sa Malka Golaje: na terenu nema ni opreme ni kabina
Bili smo na lokalitetu u petak, 14. avgusta 2026. Radovi su obustavljeni, a mašine, kabine, oprema i znakovi uklonjeni. Uz vest objavljujemo i rešenje o istraživanju, iz koga se vidi da istražni rok teče do 2028.
Ništa nije gotovo.
Rani javni uvid je završen 3. avgusta 2026. Primedbe građana, udruženja i institucija su predate, a procedura se nastavlja. Sledeći zakonski prozor za primedbe je javni uvid u nacrt plana.
Šta sledi u proceduri
- Izrada nacrta prostornog plana i strateške procene uticaja na životnu sredinu, koja u fazi ranog uvida nije ni rađena
- Javni uvid u nacrt, novi zakonski rok u kome se ponovo podnose primedbe
- Usvajanje plana: objavićemo svaki novi rok čim bude poznat
Podeli činjenice
Najveći saveznik rudnika je ćutanje. Pošalji ovu stranicu komšiji, rođaku, prijatelju iz Zaječara.
Traži da institucije rade svoj posao
Ministarstva, agencije i inspekcije imaju jače mehanizme od Grada. Dovoljno je da jedna uradi svoj posao.
Pridruži se Timočkoj buni
Buna nije bes, već organizovan otpor susednih sela i grada koji brane vodu, zemlju i zdravlje.
Zvanični kanali Timočke bune.
Ovo su jedini nalozi i jedina adresa koje Timočka buna koristi. Sve drugo što nastupa u naše ime nije naše.