Odgovor ministarki Đedović Handanović: podaci koje naziva neutemeljenim stoje u vladinom elaboratu

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za TV Prva da navodi pojedinih medija o rudniku kineske kompanije Srbija Ziđin Majning kod Zaječara služe tome „da bi se širila panika na neutemeljenim podacima i informacijama“. Izjavu prenosi i Glas Zaječara. Odgovaramo tvrdnju po tvrdnju.

„Rani javni uvid prostornog plana (…) ne znači niti davanje dozvola za otvaranje rudnika, a kamoli preseljenje, eksproprijaciju, uzimanje zemlje, zagađenje bilo čega.“

Prvi deo rečenice je tačan: rani javni uvid nije dozvola. Drugi deo nije. Elaborat koji je bio na tom istom ranom javnom uvidu izričito predviđa mogućnost preseljenja stanovništva iz pojedinih zona, ako se pokaže da nije moguće obezbediti bezbedne uslove života, kao i izmeštanje državnog puta Bor-Zaječar i dela elektroenergetske infrastrukture. U zoni neposrednog uticaja zabranjena je nova gradnja, a održavanje postojećih objekata dozvoljeno je „do preseljenja“. Reč „preseljenje“ nisu uveli mediji, nego dokument.

„Dozvola za istraživanje nekog rudarskog potencijala ne znači takođe i otvaranje rudnika.“

I ovo je formalno tačno, ali promašuje ono što se dogodilo na terenu. Republička šumarska i lovna inspekcija je 11. juna 2026. utvrdila da je na Malka Golaji uništeno 11,49 hektara šume protivno Zakonu o šumama i naredila obustavu radova. Zaječarski odbornici su u avgustu podneli krivičnu prijavu, navodeći 30 hektara opustošene šume naspram dozvola za pristupne puteve širine do šest metara. Pitanje nije da li dozvola za istraživanje znači rudnik. Pitanje je da li se investitor drži dozvole koju ima. Inspekcija je utvrdila da se ne drži.

„Navodi o otvaranju petog rudnika (…) služe da bi se širila panika na neutemeljenim podacima.“

Izvor tih podataka je Prostorni plan područja posebne namene koji je Vlada Srbije stavila na rani javni uvid. U njemu stoji budući rudnik „Malka Golaja“, obuhvat od oko 126 kvadratnih kilometara na teritorijama Bora i Zaječara, horizont do 2050. godine, nova topionica kapaciteta do 400.000 tona bakra godišnje uz rezervisan prostor za još 450.000 tona, kao i odlagalište piritnog koncentrata i odlagalište rudarskog otpada. Ako su ti podaci neutemeljeni, onda je neutemeljen dokument koji je ministarkina Vlada poslala građanima na izjašnjavanje.

„Stručne teme treba da objasne stručnjaci koji su zaista iz te struke.“

Slažemo se. Problem je što ta stručna dokumentacija još ne postoji. Elaborat sam navodi da se strateška procena uticaja na životnu sredinu u ovoj fazi ne izrađuje i da je studijska dokumentacija za „Malka Golaju“ i topionicu „tek nedavno započeta“. Od građana se traži da se izjasne o planu čije ključne elemente ni obrađivač još nije definisao: lokaciju topionice, zonu sleganja i urušavanja tla, vodni bilans, finansijske garancije za sanaciju.

Zabrinutost za vode i termalne izvore je „plašenje naroda zarad političkih poena“.

Elaborat obećava recirkulaciju vode, ali istovremeno ostavlja mogućnost zahvatanja iz Timoka, Dunava i Borskog jezera. Miloš Pavlović iz Eko Istoka je za Danas naveo da se planira zahvatanje preko 800 litara u sekundi iz Crnog Timoka, što je tokom leta polovina toka cele reke. Nova istražna bušotina odobrena je dva i po kilometra od Gamzigradske banje. Tvrdnja da jalovina „neće zagađivati podzemne vode“ iznosi se u elaboratu bez ijedne priložene analize.

„7.000 ljudi radi u grupi ‘Ziđin’ (…) prosečna plata je iznad republičkog proseka u tom delu Srbije.“

Broj zaposlenih ne odgovara ni na jedno pitanje o vodi, vazduhu i zemljištu. Uz to, ista grupacija je 16. juna 2026. dobila zabranu uvoza bakra u SAD zbog prinudnog rada: američka carina je kod radnika utvrdila šest od jedanaest pokazatelja prinudnog rada Međunarodne organizacije rada, među njima i zadržavanje zarada. I broj zaposlenih i taj nalaz su činjenice.

Jedna stvar koju ministarka nije pomenula

Izradu prostornog plana o kome je reč finansira sama kompanija Serbia Zijin Mining. Kada se građanima poruči da o stručnim temama treba da govore stručnjaci, red je reći i ko te stručnjake plaća.