Bukurešt dva puta pisao Beogradu o Ziđinu, odgovora nema ni posle deset meseci

Rumunski portal România curată objavio je 11. septembra 2026. tekst Mihaja Goćua i Stefani Danijel Rot o tome kako Srbija skoro godinu dana ne odgovara Rumuniji na zahtev za obavezne prekogranične konsultacije o širenju Ziđinovih rudnika u istočnoj Srbiji. Autori su rumunskom Ministarstvu životne sredine, voda i šuma uputili zahtev za informacije o tome da li Rumunija koristi svoja prava po međunarodnim konvencijama. Ministarstvo im je odgovorilo da je srpskoj strani pisalo dva puta i da odgovor nije dobilo, i dostavilo im pismo koje je ministarka Diana Buzoianu poslala 13. novembra 2025.

U tom pismu Rumunija navodi da je saznala da je Srbija ponovo otvorila rudnike bakra i zlata kod Majdanpeka, u sastavu kompleksa Serbia Zijin Copper, na oko 11 kilometara od rumunske granice, a da pre toga nije sprovedena procena uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, kako to traži Konvencija iz Espoa koju su obe zemlje ratifikovale. Ministarka se poziva na izjave samog investitora da će otpadne vode biti ispuštane u Dunav, koji je izvor pijaće vode za rumunska naselja, i zaključuje da Rumunija „ne može isključiti značajan negativan uticaj na teritoriju i stanovništvo Rumunije“.

Pošto Rumunija nije bila obaveštena pre nego što su radovi počeli, ministarka traži podatke o uticaju projekta na zdravlje ljudi, o merama za sprečavanje i smanjenje štete po životnu sredinu, o monitoringu i izveštajima srpskih organa. Uz to traži da Rumunija učestvuje u postupcima procene za širenje rudnika u donjoj zoni Čukaru Pekija i u borskom kompleksu, i za projekte koji se na njih nadovezuju. Prema onome što je ministarstvo saopštilo autorima, srpsko ministarstvo na to nije odgovorilo, iako je zahtev ponovljen.

România curată zatim opisuje ono što je ovde već poznato: Prostorni plan od 126 kvadratnih kilometara na teritorijama Bora i Zaječara, novi rudnik Malka Golaja na više od 1.000 hektara, jalovište od oko 1.900 hektara u dolini Kriveljske reke i topionicu sa fabrikom sumporne kiseline. Sve otpadne vode kompleksa završavale bi preko Timoka u Dunavu, na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, nekoliko kilometara od rumunske opštine Gruja. Autori podsećaju da rizik priznaje i sam planski dokument:

„Koncept plana kompleksa izričito priznaje prekogranični rizik: zagađenje od eksploatacije, mlevenja, topljenja i rafinacije u Boru može dospeti u Rumuniju i Bugarsku preko Borske reke, Timoka i Kriveljske reke.“

Portal podseća da je bakar u Borskoj reci gotovo sedam puta iznad zakonske granice, a arsen u vazduhu više od devedeset puta iznad nacionalnog cilja, i da se zagađenje od 2018. pogoršalo.

Posebno poglavlje tiče se vlaške manjine u Timočkoj krajini, koju plan direktno pogađa raseljavanjem i eksproprijacijom. Autori navode Deklaraciju UN o pravima manjina, po kojoj se državne politike planiraju uz uvažavanje legitimnih interesa manjina, i član 15 Okvirne konvencije Saveta Evrope, koji obavezuje državu da manjinama omogući stvarno učešće u odlukama koje ih se tiču. U tom kontekstu pominju i posetu generalne konzulke Rumunije u Zaječaru Mioare Štefan Boru 16. jula 2026, gde se sastala sa gradonačelnikom Radišom Petkovićem. Tekst prenosi i pismo 28 rumunskih organizacija ministarki Buzoianu iz avgusta, uz argument da Srbija, po izveštaju Evropske komisije za 2025, tek delimično prati pravila EU o kvalitetu voda i industrijskom zagađenju, a da je 2024. u celoj zemlji imala samo osam vodnih inspektora. Zato Rumunija, po njima, ne može da se osloni na srpski unutrašnji postupak.

Do sada se znalo da rumunske i bugarske organizacije traže od svojih vlada da uđu u proces. Sada je potvrđeno da je rumunska država to formalno tražila još pre skoro godinu dana, pre nego što je Vlada Srbije uopšte donela odluku o izradi Prostornog plana, i da Beograd ćuti. România curată najavljuje da će temu dalje pratiti.