Rani javni uvid · Čukaru Peki i Malka Golaja
Rok za primedbe je istekao 3. avgusta 2026.
Rani javni uvid je zatvoren, ali postupak nije gotov. Sledi izrada nacrta plana i javni uvid u nacrt. Tada se otvara novi rok za primedbe. Nalazi i dokumenti ispod ostaju dostupni.
Nalazi iz Elaborata, sa poglavljem uz svaku tvrdnju.
Sve ispod je iz samog dokumenta koji je izložen na uvid, ne iz komentara i ne iz medija. Uz svaki nalaz stoji poglavlje, da možeš da proveriš i da citiraš.
Tri projekta, jedan plan
126 km²
Plan objedinjuje podzemni rudnik Čukaru Peki – Donje ležište, nov rudnik „Malka Golaja“ na teritoriji Zaječara i potpuno novu topionicu. Naručilac je Serbia Zijin Mining d.o.o. Bor.
Elaborat, poglavlje 1
Nova topionica
do 850.000 t/god
Planirana je topionica kapaciteta do 400.000 t/god anodnog i katodnog bakra, uz „rezervisani kapacitet za dodatnih 450.000 t/god“. Lokacija je označena kao preliminarna.
Elaborat, 5.3.3.2
Prerada rude
29,7 Mt/god
Dve flotacije od po 14,85 miliona tona godišnje, naspram današnjih 3,3 miliona tona.
Elaborat, 5.3.1.3
Jalovina
1.083.530.000 t
Toliko flotacijske jalovine rudnik proizvodi tokom veka eksploatacije, po sopstvenoj računici.
Elaborat, 5.3.1.3
Novo jalovište
1.900 ha
U dolini Kriveljske reke, nizvodno od postojećeg jalovišta „Veliki Krivelj“. Reka se prevodi tunelom. Obećano pošumljavanje je 1.000–1.500 ha, manje od jalovišta.
Elaborat, 5.3.1.3 i 5.3.5 (7)
Voda
Timok, Dunav, Borsko jezero
Zahvatanje iz Borske i Brestovačke reke, „po potrebi iz Timoka i Dunava“, a za „Malka Golaju“ iz Velikog i Crnog Timoka uz Borsko jezero kao dopunski izvor.
Elaborat, 5.3.1.4 i 5.3.2.2
Banje
„verovatno povezana“
Elaborat sam navodi da su termomineralna izvorišta Brestovačke i Gamzigradske banje, Nikoličeva i Šarbanovca verovatno povezana, a rudari se do dubine od 1.800 m uz crpljenje podzemnih voda. Studija o tome nije urađena.
Elaborat, 3.2
Rudnik kod Zaječara
KO Zvezdan
„Malka Golaja“ je između Metovnice i Nikoličeva, sa odlagalištem piritnog koncentrata, materijala koji stvara kiselu rudničku drenažu, u slivu Velikog Timoka.
Elaborat, 5.3.2.1
Sleganje tla
put, dalekovodi, aerodrom
Metoda sa zarušavanjem izaziva sleganje, pa se izmešta 3 km državnog puta Bor–Zaječar, dalekovodi 400 kV i 110 kV, a aerodrom Bor se gasi.
Elaborat, 5.3.1.2 i 5.3.4 (2.1)
Zabrana gradnje
„do preseljenja“
U zoni pretežne namene nije dozvoljena izgradnja novih objekata, iako granice zone sleganja još nisu utvrđene.
Elaborat, 5.1
Strateška procena
ne postoji
U fazi ranog javnog uvida strateška procena uticaja na životnu sredinu se ne izrađuje. Za „Malka Golaju“ i topionicu studijska dokumentacija je „tek nedavno započeta“.
Elaborat, uvodne napomene
Tri ugrožene vrste koje Elaborat ne pominje.
Elaborat navodi da na planskom području nema zaštićenih prirodnih dobara (3.5, tačka 6), a jedina vrsta koju pominje je božur (Paeonia officinalis) (5.3.5, tačka 1).
Vrste ispod su evidentirane na terenu, dr Miloš Popović i Branko Jotić, u okviru mapiranja biodiverziteta za mrežu Natura 2000. Zato je ovaj blok odvojen od nalaza iznad: njegove tvrdnje se ne mogu proveriti u Elaboratu, nego u navedenim izvorima.
velika mužica
Androsace maxima
Jedino poznato stanište ove biljke u Srbiji, populacija oko 5.000 jedinki. Ulazi u novo izdanje Crvene knjige flore Srbije.
RTS, 10. jun 2026. ↗velika hrastova strižibuba
Cerambyx cerdo
Vrsta insekta sa Evropske crvene liste, evidentirana istim terenskim mapiranjem.
Terenski nalaz, mapiranje za Natura 2000
vinogradarska strnadica
Emberiza hortulana
Ptica sa Evropske crvene liste, sa oko 300 teritorija (gnezdećih parova) na lokaciji. To je vrsta na osnovu koje je područje obuhvaćeno mrežom Natura 2000.
Referentna lista vrsta ptica za Natura 2000 u Srbiji ↗Šta brojke iz plana znače za svakodnevni život.
Voda. Plan nabraja izvorišta od Brestovačke reke do Timoka, Dunava i Borskog jezera, ali vodni bilans ne postoji: nigde ne piše koliko se vode uzima, ni šta ostaje domaćinstvima i poljoprivredi u sušnim mesecima. Elaborat sam konstatuje da u malovodnim periodima treba obustaviti svako zahvatanje.
Banje. Elaborat navodi da su termomineralna izvorišta Brestovačke i Gamzigradske banje, Nikoličeva i Šarbanovca verovatno povezana, a rudarenje ide do 1.800 m dubine uz crpljenje podzemnih voda. Studija o toj vezi nije urađena. Banjski turizam je jedna od razvojnih alternativa regiona, i o njoj se odlučuje bez podataka.
Imovina. U zoni pretežne namene nije dozvoljena izgradnja novih objekata „do preseljenja“, a granice zone sleganja još nisu utvrđene. Ljudi tako ostaju sa nepokretnošću koju ne mogu ni da dograđuju ni da prodaju po realnoj ceni, na neodređeno vreme.
Vazduh. Topionica bi radila u kapacitetu do 850.000 t/god, sa fabrikom sumporne kiseline, postupkom izdvajanja arsena i Seveso zonom od najmanje 1.000 m. Lokacija je označena kao preliminarna, pa se o postrojenju izjašnjavamo ne znajući gde će biti.
Redosled. U fazi ranog javnog uvida strateška procena uticaja na životnu sredinu se ne izrađuje, a za „Malka Golaju“ i topionicu studijska dokumentacija je „tek nedavno započeta“. Prostor se namenski opredeljuje pre nego što se zna šta bi na njemu nastalo.
Izvori, u originalu.
- Elaborat: konceptualni materijal za rani javni uvid
Originalni dokument Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, jul 2026. Sve tvrdnje na ovoj stranici referišu na njegova poglavlja.
- Obrazac primedbi
Otvori u Wordu, upiši svoje podatke i izbaci primedbe koje ne želiš da podneseš. Za štampu ga odštampaj iz Worda.
- Odluka o izradi plana
„Službeni glasnik RS“, broj 54/26. Pravni osnov za izradu prostornog plana.